Y U T A - Nacionalni park Tara

Tara je jedna od najlepših planina Srbije, pod gustim cetinarskim i listopadnim šumama protkanim pašnjacima i livadama.

Sve su rede ovakve oaze netaknute prirode, a jedna od njih je planina Tara u zapadnoj Srbiji. Planinska goropad, reka Drina, gledana sa brojnih vidikovaca lici na tanku, zelenu liniju uvucenu u kanjonski masiv. Prozracno bistra, zelena voda, u kanjonima zastrašujuca, u dolinama pitoma privlaci lepotom svojih obala i bogatstvom vodenog sveta ljubitelje prirode i ribolova.

Radi ocuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih zajednica, ocuvanja i unapredenja prirodne sredine i posebnih prirodnih vrednosti, ocuvanja i zaštite kulturno-istorijskih spomenika, istraživanja i korišcenja za potrebe razvoja kulture, obrazovanja, nauke i rekreacije, 1981 godine podrucje Tare je proglaseno za Nacionalni park.

Podrucje Nacionalnog parka Tara nalazi se na 19.200 ha, dok se pod šumama nalazi oko 13.000 ha. Ceo prostor Nacionalnog parka obuhvata: planinu Taru, Crni vrh, Zvezdu, Stolac, kanjon Drine sa Peruccem i okolinu Bajine Bašte.

POLOŽAJ
Nacionalni park Tara pokriva najveci deo planine Tare koja se nalazi na krajnjem zapadu Srbije i zahvata podrucje ograniceno laktastim tokom Drine izmedu Višegrada i Bajine Bašte. te pripada delu starovlaških planina (Starovlaško-Raška visija).
Podrucje se nalazi izmedu 43° 52' i 44° 02' severne geografske širine i 19° 15' i 19° 38' istocne geografske dužine.

DOLAZAK DO TARE
Pristup u Nacionalni park je relativno dobar i moguc iz tri pravca:
putem Bajina Bašta – Kaluderske bare (16 km)
putem Bajina Bašta – Perucac - Mitrovac (27km)
putem Kremna – Kaluderske bare (9 km)
Bajina Bašta je asfaltnim saobracajnicama povezana sa magistralnim pravcima:
Beograd- Valjevo- Bajina Bašta – Kremna – Višegrad
Beograd- Cacak- Užice – Kremna – Mokra Gora – Višegrad
Šabac- Loznica – Ljubovija – Bajina Bašta
Nacionalni park raspolaže bogatom mrežom kvalitetnih šumskih puteva sa makadamskom podlogom i jednom središnjom asfaltnom saobracajnicom kao i asfaltiranim pravcem od Predovog Krsta prema akumulaciji HE “Bajina Bašta”.
Putevi su radeni za potrebe šumarstva uz težnju za povezivanje naseljenih i turistickih lokaliteta. Osim toga kanjon Drine moguce je obici brodom ploveci jezerom koje pocinje kod Perucca, što je poseban doživljaj.

BILJNI SVET
Delovanje prirodnih faktora uslovilo je postojanje veoma raznolikog živog sveta na Tari. Brojne šumske fitocenoze, veoma složenog sastava, floristicki veoma bogate, s velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta biljaka predstavljaju prave prirodne retkosti kao sto su: monumentalna Panciceva omorika, tisa, božikovina, maslinica, jeremicak, zlatna paprat, ciklama, šumska lincura i dr.

Nalazišta ovih vrsta ukazuju na to da su mnogi delovi Tare, a pre svega klisure i kanjoni, jedinstvena planinska pribežista, gde su se do danas, u potpunosti ili u vecoj meri sa svojim izvornim iskonskim karakteristikama ocuvale mnoge životne zajednice reliktnih staništa u kojima se sacuvala tercijarna vegetacija sa fitocenozama prašumskog karaktera veoma bogatog i složenog sastava.

Na Tari preovladava mešovita šumska zajednica jele, smrce i bukve, uz pojedinacne primerke ili manje grupe drugih cetinara kao što je bor i lišcarskih vrsta kao što su javor, jasika, breza i dr
Zbog bogatstva vrsta kompleks Tare predstavlja pravi živi arhiv biljnog sveta karakteristican za veci deo Balkanskog poluostrva i rezervat genetskog fonda evropskog i planetarnog znacaja.
Znacaj refugijalnih staništa na Tari cini što se u izrazito mešovitim životnim zajednicama javljaju zajedno mnoge vrste koje na drugim staništima i pod drugim uslovima ne idu zajedno.

U sastavu prizemne flore javlja se 1019 vrsta od kojih je 13 pronadjeno i determinisano u novije vreme.

Panciceva omorika
Panciceva omorika je endemo-reliktna vrsta naših krajeva, potomak iskonskih vrsta koje su u Evropi za vreme tercijara pre ledenog doba pokrivale velike prostore i povezivale evropske vrste cetinara sa vrstama koje danas žive u severoistocnoj Aziji i na severozapadu Severne Amerike.

Zahvaljujuci posebnim uslovima na Balkanskom poluostrvu, omorika je mogla da se održi do danas, kao predstavnik izumrle vegetacije.
Naziv Panciceva omorika dobila je po istaknutom jugoslovenskom velikanu prirodnih nauka, Josifu Pancicu, koji je najzaslužniji za otkrice omorike.

Panciceva omorika kao reliktni biser autohtonih šumskih vrsta drveca Srbije, predstavljala je i dalje predstavlja predmet interesovanja svetskih istraživaca ne samo zbog njene izuzetne lepote vec i zbog njenih bioloških i drugih osobina.

Omorika zahvata uski areal u srednjem toku reke Drine, gde se javlja na vrlo strmim, kamenitim obroncima.
Kao pravi stanovnik stenjaka, svojim uskim habitusom i vitkim stablom ukrašava litice Tare i predstavlja u prirodno-naucnom smislu jednu od najvažnijih vrsta drveca u Evropi.
Kao drvo omorika dostiže visinu do 30 pa cak i 40 metara, a u precniku debljine je 60 m. Ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krošnjom.

Omorika raste na vrlo stenovitim i siromašnim terenima . Sem na krecnjaku raste i na drugim tipovima zemljišta. Razvija se podjednako dobro na suvim i mocvarnim zemljištima, podnosi mraz, kao i suva leta.
Biljne zajednice Panciceve omorike javljaju se
na veoma razlicitim tipovima zemljišta.

Šume omorike i smrce su uglavnom rasprostranjene na krecnjaku i to vecinom na velikim nagibima i to najcešce na hladnijoj ekspoziciji.. Pored smrce omorika može da opstaje sa jelom, belim i crnim borom i bukvom.
Omorika je glavna odlika kako flore tako i vegetacije planine Tare.
Panciceva omorika je najinteresantniji endemoreliktni predstavnik Tare, kojoj je na ovom planinskom masivu, od tercijera pa sve do danas, bio obezbeden kontinuitet postojanja. Ova vrsta i njena staništa postala su predmet nacionalnog ponosa, ali i predmet interesovanja citave svetske naucne javnosti.

U sastav flore ulazi 1013 determinisanih vrsta. Usled povoljnih ekoloskih uslova mnoge od njih predstavljaju prirodne vrednosti kao što su:

Centaura Derventana, derventanski razlicak izuzetno atraktivna biljna vrsta sa ljubicastim cvetom cije je prirodno nalazište u klisuri Dervente u kanjonu Drine. Spada u endemicnu vrstu.

Jeremicak je takode endemicna vrsta, opojnog mirisa, stavljena pod zaštitu države. Moguce ga je pronaci u svim borovim zajednicama, crnog, belog bore i crnjuši i to najcešce na lokalitetima Kaluderske Bare, Miloševac, Gavran, Brus, Pasak i dr. On je tercijarni relikt.

Zelenika (božikovina) zimzeleni žbun ili do 10 m nisko drvo mediteranskog i atlanskog rasprostranjenja. Moguce ga je naci na prelazima izmedu potiske subalpske klime od 850 do 900 m nadmorske visine na severoistocnoj strani masiva Tara. Takode tercijarni relikt zakonom zašticena vrsta.

Žuta lincura vrlo retka gotovo iscrpljena vrsta na ovom podrucju. Kao omiljeni narodni lek masovno je vaden koren tako da je blizu potpunog išcezavanja zbog cega je stavljen pod strogu žastitu. Ima je na lokalitetima Miloševac, Zborište, Gavran, Dikava, Đurdevo brdo.

Velika plava lincura je takode vrlo retka i sada je ima samo na višim istaknutim krecnjackim stenacima. Ima je na svim sastojinama smrce i jele i to na Mitrovcu, Baturi i Zvezdi. Takode zakonom zašticena vrsta.

Paprat rebraca veoma redak relikt. Ima je u bukovim šumama strmih padina Tare.

Crna cemerika je vrlo retka a na Tari se nalazi na Zvezdi, Dugom dolu, Stocu.

Tisa hiljadu godisnje drvo cija pojedinacna i retka stabla dosezu i do 25 m. Predstavlja antropološki endem. Moye se naci u kanjonskim nepristupacnim mestime Grlca (Nevesinjski potok), Brusnice, Džanici, Kanjon Belog Rzava. Zbog svojih karakteristika zakonom zašticena.

Šume prašumskog tipa - u nekim delovima kanjona nalaze se nepristupacna mesta gde covek nije mogao da eksploatiše drvece i one su iskonski takve i ne menjaju se.

Reliktne zajednice oraha koji je iskonski živeo i ostatak je istorijske prošlosti. Može se naci na likalitetima Kanjon Race, Derventa, Aluški potok. Polidominantna yajednica Crveni potok i svi kanjoni.
Na obroncima šuma zastupljeno je preko 250 jestivih i 3 otrovne pecurke (zelena pupavka).

TURIZAM
Kao privredna delatnost koja najmanje od svih uništava prirodne resurse turizam je jedina izricito prihvacena delatnost na Tari. U planinskim uslovima turizam je zainteresovan da cuva i unapreduje prirodne resurse jer su im njegova “sirovina” uslov za sticanje dohotka.

Nacionalni park Tara ima izvanredne uslove za razvoj skoro svih oblika rekreativne aktivnosti, odnosno turizma. Nacionalni park Tara je poznato i tradicionalno letnje i zimsko rekreativno podrucje. Povoljni klimatsli uslovi, veliki broj suncanih dana, srednja visina oko 1000 m i prirodne lepote pružaju sve uslove za prijatan boravak, šetnje i planinarenje; veliko jezero na Drini i u dolini Rzava za sportove na vodi; brdske padine i valovoti tereni za zimske sportove, a bogatstvo raznovrsnom divljaci za lovni turizam.
Veci broj odmarališta, planinarskih i lovackih kuca, smeštaj u domacoj radinosti omogucava boravak razlicitim kategorijama posetilaca. Za njih na Tari postoje i sportski tereni, bazeni i šetališta, a za planinare i osatle ljubitelje prirode obeležene planinarske i šetne staze.
Kada priroda jednom mestu podari ovoliko lepote onda je ono predodredeno za ocuvanje covekovog zdravlja, lepote i radosti življenja.

korisni linkovi:
www.tara.org.yu
www.bajinabasta.com