Zlatibor

Zlatibor je prostrana zatalasana visoravan u Zapadnoj Srbiji.
Pod imenom Zlatibora podrazumevaju se dva pojma, geografski i turisticki, koji teritorijalno nisu identicni:
"... Zlatibor kao geografska celina obuhvata prostor izmedu reka Susice i Uvca i istocnih padina Tare i zapadnih Murtenice. Na severozapadu mu pripadaju sela Kremna i Mokra Gora, a na jugoistoku planina Murtenica, zlatiborska podgorja koja cine prelaz prema susednoj Tari, odnosno sandzackim planinama.
Pod turistickim pojmom Zlatibora podrazumeva se prostrana visoravan duga tridesetak i siroka dvanaest kilometara, sa pravcem prostiranja severozapad-jugoistok, oivicena planinskim visovima Gradinom, Crnim vrhom, Cigotom, Murtenicom, Tornikom, Cavlovcem, Vijogorom i gornjim tokom reke Susice. Na tom prostoru krajem proslog i pocetkom ovog veka, pocinju da se razvijaju turisticka naselja: Ribnica, Kraljeva Voda, Palisad, Oko i Cajetina. ..." ("Zlatibor iz starog albuma" - Snezana Denic Ajdanic - www.zlatibor.rs)

Prosecna nadmorska visina Zlatibora je oko 1.000 metara. Ispresecan je brojnim rekama, potocima i vododerinama.
Priroda je bila darezljiva prema Zlatiboru, dajuci mu prelepe pejzaze, talasasta uzvisenja tu i tamo obrasla borovim, jelovim i smrcevim sumama, prostrane livade ukrasene belim narcisima i drugim zivopisnim cvecem, veoma prijatnu i blagu klimu, veliki broj suncanih dana, nezagaden vazduh i druge pogodnosti.

Geološki sastav
Zlatibor je izgraden od "zelenih stena" - serpentina; to je najveci serpentinski masiv u Srbiji. Ostale stene, prvenstveno krecnjaci, javljaju se uglavnom u perifernim, severnim i istocnim delovima planine, u obliku ploca razlicite debljine i prostiranja. Za krecnjacke stene, vezane su brojne kraske pojave: pecine, jame, kanjoni, izvori, vrela, ponori, vrtace i dr.
U predelu Zlatibora istrazena su 142 speleoloska objekta: 98 pecina i 44 jame.
Neke od najpoznatijih su Rakovicka pecina i Stopica pecina, koja je najveci objekat podzemnog kraskog reljefa.

Klima
Klima na Zlatiboru je subalpska. Temperaturne razlike su minimalne i ima vise od 2.000 suncanih sati godisnje. Prosecna godisnja temperatura 7,5 stepeni celzijusa i prosecna dnevna temperatura je 18 stepeni celzijusa.
Najvisa dnevna temperatura je bila 33,6 stepena celzijusa 1962. godine, a najniza -23,1 stepen celzijusa 1954. godine. Zime su prilicno duge i hladne pa su negativne temerature u aprilu i oktobru sasvim normalna pojava. Ima oko 100 sneznih dana pogodnih za skijanje. Leta su topla sa svezim vecerima i ogranicena na period jun - septembar; najtopliji dani su u julu i avgustu. Magla nije cesta, narocito u centralnom delu, i ako se pojavi ne zadrzava se dugo. Medutim desava se da se oblaci spuste nisko i prekriju planinske vrhove, koji su vislji od 1.000 metara.
Relativna vlaznost vazduha varira u toku dana. Maksimalna je oko 7 casova, a minimalna oko 14.
Sa medicinskog aspekta subalpska klima je povoljna za lecenje bronhijalne astme i drugih alergijskih oboljenja.
Jedan od vaznih klimatskih faktora su vetrovi koji uticu na isparavanje vegetacije i zemljista. Severoistocni vetrovi su najcesci i najjaci i duvaju tokom cele godine ali su najjaci od oktobra do maja. Oni snizavaju temperaturu. Jugozapadni i juzni vetrovi obicno duvaju od jeseni do proleca i donose toplije vazdusne mase.

Biljke
Karakteristike biljnog sveta Zlatibora na serpentinskoj podlozi daje sumska zajednica Pinetum nigrae silvestris i nepregledni pasnjaci.
Ovde obitava veliki izbor interesantnih, retkih i lekovitih biljaka. Pomenucemo samo neke od njih:
Gentiana lutea - lincura - lekovita (zeludacni problemi) (Rudine, Misovica gaj, Cavlovac, prostor oko Cigote)
Teuricium montanum - trava iva, ivica, gorski cmilj - lekovita (u narodu se kaze "...trava iva, od mrtva pravi ziva"). Ima antisepticno svojstva, pozitivno deluje na zeludacno crevni sistem, zeludacne kanale...)
Achillea millefolium - hajducka trava - lekovita i medonosna (livade i pasnjaci)
Thymus serpyllum - majcina dusica - ima umirujuce blagotvorno dejstvo (obronci i padine)
Centarium erythraea - kicica - poboljsava varenje (livade i pasnjaci)
Symphytum officinale L.- gaves - za lecenje unutrasnjih i spoljasnjih rana, preloma
Narcissus poeticus - narcis, zelenkada - dekorativno livadsko cvece (livade i pasnjaci u prolece)
Sorbus aucuparia L. - jarebika - ukrasni grm ili drvo

Neke od endemskih vrsta:
Halacsya sendtueri- cvakija - (My village)
Verbascum bosniense - divizma - (livade i pasnjaci)
Haplophyllum boissieranum - rutvaca - (Vijogor)

Pecurke
Pored uzivanja u biljkama ljubitelji prirode mogu naci zadovoljstvo i u branju pecuraka.
Najcesce vrste na ovim terenima:
Macrolepiota promineus - suncanica - (u visokom borju -Vodice)
Lactarius deliciosus - rujnica- (u mladoj borovoj sumi)
Suillus ranulatus - vucji hleb, slinavka - (na ivicama borove sume)
Coprinus comatus - gnojistarka - (na vlaznim nadubrenim travnjacima)
Paznja! Pre i posle obeda sa ovom pecurkom ne sme se uzimati alkohol!

Napomena: Mnoge od biljaka na Zlatiboru su zbog izumiranja pod zastitom drzave i zato molimo sve posetioce Zlatibora da beru samo onoliko biljaka koliko im je za lek potrebno

Reke
Zlatiborski plato ima nagib prema severu i severozapadu, sto je uslovilo da sva voda odlazi u Crno More, Drinom, Detinjom i Moravicom. Reke i potoci su bogati raznim vrstama ribe: klenom, krkusom, pastrmkom, mladicom i lipljanom.
Juznim delom Zlatibora tece snazna reka Uvac sa dubokim koritom i veoma lepim kanjonima. Njegove pritoke su: supljica u Negbini, Rasnicki potok u Rasnici, Dobroselicki i saranski potok u Dobroselici i Tisovica kod Ojkovice. Voda Uvca otice u Lim a zatim u Drinu.
Ispod severozapadnih ogranaka Murtenice, iz Carevog Polja izvire Crni Rzav i tece centralnim delom zlatiborske visoravni. Na pojedinim delovima ima veoma lepih i interesantnih kanjona. Pritoke su mu: Ribnica, Obudovica, Bele Vode, Jablanicka reka. Sastaje se sa Belim Rzavom i pravi Rzav koji se uliva u Drinu.
U severnom delu Zlatibora osim Susice koja je dobila ime po tome sto preko leta njena voda nestaje u krecnjaku, vecih reka nema. Ona izvire ispod Grude i uliva se u Detinju. Najvece pritoke su: Dzambica potok, Grabovica i Kriva Reka, Prijanski potok i Balasica.
Veliki Rzav tece istocnom granicom Zlatibora. Pritoke su mu: Bela Reka, Ljubisnica, Katusnica sa pritokama Rakovickim i Gostiljskim potokom (na kome se nalazi i vodopad sa slike, lociran iza fudbalskog terena u Gostilju) i Pristavica sa Ponorom.

Česme
Zlatibor obiluje kvalitetnim pijacim vodama od kojih su neke najbolje u Srbiji.
Kulasevac, izvor najbolje zlatiborske vode, dao je ime i samom mestu koje se prostire na bogatim pasnjacima Obudovice. Krajem proslog veka ovo mesto je bilo poznato po jednoj jedinoj gradevini - cardaku Jovana Micica. Tu je rujanski serdar sa porodicom i prijateljima provodio mirisna zlatiborska leta, a najcesci gost u njegovom letnjikovcu bio je knez Milos Obrenovic.

Kraljeva česma
Godine 1893. jos jedan visoki gost, kralj Aleksandar I Obrenovic, stize na Kulasevac. Mnogi zapisi potvrduju da je to po svemu bio izuzetan dogadaj. Suverenu je bio prireden docek koji se pamti. U ime Zlatiboraca, predsednik cajetinske opstine Petar Micic odrza zdravicu i zamoli vladara da dopusti da se voda Kulasevac od tada zove Kraljeva Voda "te da taj nepresusni izvor bude veciti spomen dolaska kraljevog na Zlatibor". Tako Kulasevac dobi novo ime, a kralj podize cesmu na cijoj ploci bese uklesano: "Kralj Aleksandar I, 20. avgusta 1893."
Godine 1931. Kraljeva Voda (danasnje naselje Zlatibor) je dobila vodovod tako sto je voda sa cesme Durkovac i cesme koju je podigao Kralj Aleksandar pumpama izvedena u rezervoar.
Pored Durkovca i Kraljeve Vode najzdravije i najhladnije su Hajducka cesma i Hajducica u Murtenici, Zaugline pod Cigotom, Jovanova voda u Alinom Potoku, Dunjica vrelo u Stublu, Pasica vrelo u Cajetini, Oko, Durovica cesma na Torniku, Cirovica cesma u Musvetama, Bukvica vrelo u Zovi i Stublina na Vranjevini.
"Zlatibor u proslosti" Milisav R. Denic

Jezera
Na Zlatiboru postoje dva vestacka jezera.
Vece jezero je u Ribnici, na reci Crni Rzav. Zahvata povrsinu oko 10 kvadratnih kilometara. Bogato je raznim vrstama ribe: klen, krkusa, pastrmka, saran, linjak i som.
U samom centru turistickog naselja Zlatibor nalazi se manje jezero, napravljeno za turisticke potrebe. Okruzeno je prijatnim stazama za setanje, klupicama za odmor gostiju, koji leti mogu da se kupaju, suncaju, a zimi da se klizaju po zaledenoj povrsini jezera. (Zovu ga Zlatiborsko more).

Stubline
Cesto cete setajuci Zlatiborom naici na suplje stablo ukopano u zemlju prepuno ciste izvorske vode. Ovakvi izvori su u narodu poznati kao stubline. Na dnu stubline (obicno od bukovog stabla) nalazi se sitno kamenje koje sluzi za filtriranje vode. Pored stubline se najcesce nalaze dva kamena koja sluze za oslonac dok se pije.

S t o p i c a p e c i n a
Stopica pecina nalazi se na severnoistocnoj strani planine Zlatibor. Udaljena je 250 km od Beograda, 30 km od Užica i 19 km od autoputa Užice - Jadransko more. Put Užice - Sirogojno ide iznad pecine. Stopica pecina je recna pecina; kroz nju protice Trnavski potok. Sastoji se od 3 speleoloSka i hidroloSka horizonta: periodicno poplavljeni, recni horizont i najmladi horizont pukotina. Stopica pecina (bez najmladeg sistema) je dugacka 1691,5 metara, pokriva povrSinu od 7911,5 kvadratnih metara i ima zapreminu od preko 120.000 kubnih metara. Ulaz u pecinu se nalazi na 711,18 metara nadmorske visine. Krecnjacki sloj u pecini (datira iz Triasa), je debeo preko 100 metara. Ulaz je impresivan (30 - 40 metara Sirok i 18 metara visok), a klima u pecini je pod uticajem spoljaSnje klime: zimi je hladno, leti je toplo. Voda potoka takode doprinosi mikroklimi pecine.

Pecina se sastoji od 5 celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Recni kanal. Turisticki deo pecine nije bogat pecinskim ukrasima ali ima nekoliko atraktivnih elementa: prostrani ulaz, dugure - otvori na tavanici, siparska kupa "Psece groblje", vodopad "Izvor života", i pre svega niz bigrenih kada najvecih i najdubljih (dubina preko 7 metara) od svih u pecina u Srbiji. Bigrene kade su periodicno poplavljene i neke od njih postale su jezera.

(Korisceni podaci iz knjige "Stopica pecina", Dr Radenka Lazarevica)

Turizam Zlatibora

Zdravstveni turizam
Jos krajem proslog veka na Zlatiboru je postojao plan za izgradnju sanatorijuma, gde bi se lecili ili oporavljali od bolesti pre svega plucni bolesnici.
Medicinska istrazivanja su pokazala, da je Zlatiborski ambijent pogodan za odrzavanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi, kao i za lecenje razlicitih plucnih bolesti, anemije, neurastenije, manjih poremecaja srca i krvnih sudova, a narocito poremecaja stitaste zlezde (Institut za stitastu zlezdu i metabolizam"Zlatibor" ).

Institut za stitastu zlezdu i metabolizam se bavi prevencijom, lecenjem i rehabilitacijom oboljenja stitaste zlezde; prevencijom i lecenjem bolesti metabolizma, posebno gojaznosti; dijagnostikom, lecenjem i rehabilitacijom povreda loko-motornog sistema kao i drugih oboljenja. Institut pruza sledece medicinske usluge: Pregled profesora: endokrinologa, kardiologa, gastroenterologa, fizijatra, neuropsihijatra; Pregled spec. Instituta: lekara nuklearne medicine, internista, fizijatara; Ultrasonografija stitaste zlezde; Punkcija stitaste zlezde; Ultrazvuk abdomena.

Cigota je popularni dijetetsko rekreativni program koji ce Vam pomoci da se tokom boravka na Zlatiboru oslobodite viska kilograma, da se odmorite, osvezite, obnovite kondiciju i što je najvaznije - da naucite da zivite drukcije - aktivno i zdravo.

Smestajni kapaciteti. Institut raspolaze sa rezidencijom, 23 apartmana, 50 jednokrevetnih, 62 dvokrevetne i 26 trokrevetnih soba, restoranima sa 420 mesta, kongresnom dvoranom sa 265 mesta...Na raspolaganju su Vam i aperitiv bar, kafe poslasticarnica, hotelskirestorani i terase, bilijar, bazen, sauna, sale za rekreaciju i teretana, saloni za hidro i manuelnu masazu, frizerski salon, hotelski butici i prodavnice, biblioteka, internet kafe, TV studio CIGOTA, CIGOTA klub, galerija...

e-mail: cigota@eunet.yu
www.cigota.rs

Sportski turizam
Tokom cele godine, zatvorena sportska hala sa 2.500 sedista, fudbalski, teniski, kosarkaski tereni, otvoreni bazen u Olimpu, zatvoreni bazen u "Cigoti", bilijar sale, fitnes i bodibilding klubovi, pruzaju u kombinaciji sa idealnom nadmorskom visinom i cistim vazduhom najpozeljnije uslove za pripremu domacih i stranih sportskih ekipa (oko 20 kosarkaskih i 25 fudbalskih ekipa) i pojedinaca (Jasna Sekaric, Snezana Pajkic, Olivera Jeftic...).
Organizuju se i letnji kosarkaski kampovi (Internacionalni kosarkaski kamp "Junior", kampovi koji se organizuju u renoviranom odmaralistu za decu "Suncani Breg"), skola paraglajdinga, skola tenisa, skole skijanja, plivanja...

Rekreativni turizam
Jedan od najupraznjavanijih vidova turizma je svakako rekreativni. Na Zlatiboru cete cesto videti setace koji se krecu nekom od setackih staza ( setnja do spomenika, Cigote, kanjona Rzava, Gradine, Oka, Crnog vrha, Ribnickog jezera ...) ili koji na neki drugi nacin istrazuju lepote Zlatibora.

Kongresni turizam
Zlatibor je postao jedan od nasih najvecih centara kongresnog turizma. Veliki broj seminara, sastanaka, kongresa i naucnih skupova strucnjaka svih profila odrzava se ovde tokom cele godine u kongresnoj sali "Srbija" ili u salama Instituta "Cigota"

korisni linkovi:
www.zlatibor.rs
www.cigota.rs