SIVA ZONA U TURIZMU OZBILJNO UGROŽAVA TRŽIŠTE, DRŽAVNE PRIHODE I BEZBEDNOST GOSTIJU

Na konferenciji „Turizam naš nasušni“, održanoj 28. novembra u Kongresnom centru Novosadskog sajma, poseban fokus bio je na panelu „Siva zona u turizmu“, na kojem su predstavnici turističke privrede i institucija iz Srbije i regiona otvoreno govorili o razmerama nelegalnog poslovanja, njegovim posledicama i mogućim rešenjima. Panel je otvorio i moderirao direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić.

Seničić je upozorio da se sa razvojem društvenih mreža i digitalnih platformi siva zona u turizmu širi brže nego ikada, kroz nelegalno izdavanje smeštaja i rad subjekata koji se lažno predstavljaju kao turističke agencije. On je istakao da se time direktno ugrožavaju svi legalni učesnici na tržištu, ali i bezbednost samih putnika. YUTA je, kako je najavio, pokrenula kampanju sa ciljem da edukuje građane o rizicima korišćenja nelegalnih usluga i da javno ukaže na profile koji posluju van zakona. Posebno je naglašeno da je postupak registracije smeštaja u Srbiji jednostavan i finansijski pristupačan, te da ne postoji realno opravdanje za ostanak u sivoj zoni.

Pomoćnica ministra turizma i omladine Dunja Đenić istakla je da je borba protiv sive ekonomije jedan od ključnih prioriteta Ministarstva u poslednje dve godine, ali da su institucionalni kapaciteti ograničeni. U Srbiji trenutno deluje oko 75 turističkih inspektora, što nije dovoljno za efikasnu kontrolu cele teritorije. Ona je ukazala i na ozbiljna zakonska ograničenja u procesu utvrđivanja identiteta onih koji nelegalno oglašavaju usluge putem Interneta, naročito kada je reč o društvenim mrežama. Kao jedno od ključnih sistemskih rešenja, Đenić je najavila izmene Zakona o oglašavanju, koje su trenutno u skupštinskoj proceduri i kojima će se propisati obaveza da sve rezervacione platforme, domaće i strane, mogu oglašavati isključivo objekte evidentirane u sistemu eTurista, centralnoj bazi podataka svih legalnih smeštajnih kapaciteta u Srbiji.

Direktor Turističke zajednice Zeničko-dobojskog kantona, Šaban Ibrišimović, predstavio je zabrinjavajuće podatke o razmerama sive zone u Bosni i Hercegovini. Prema istraživanju, više od 2.300 fizičkih lica na području kantona nelegalno pruža usluge smeštaja. Na nivou četiri kantona sa najvećom ekspanzijom turizma u Federaciji BiH procenjuje se da oko 24.000 smeštajnih jedinica posluje u sivoj zoni. Finansijski gubici su enormni i dostižu iznos jednog i po budžeta Federacije, što ozbiljno ugrožava stabilnost turističkog sistema.

Iskustva Hrvatske predstavio je Dalibor Cvitković, direktor Turističke zajednice Malog Lošinja, ističući da je tamo siva zona u komercijalnom smeštaju praktično eliminisana. Kao ključne mere naveo je paušalno oporezivanje privatnih iznajmljivača, obaveznu evidenciju kroz sistem eVisitor, fiskalizaciju računa i visok stepen digitalizacije. Turističke zajednice promovišu isključivo registrovane objekte, čime gostima omogućavaju dodatnu sigurnost. Preostali izazovi ostaju nelegalno izdavanje vikendica i divlje kampovanje.

Vladimir Živanović iz Turističke organizacije Zlatibor naglasio je da se čak do 75% turističkog prometa na destinaciji odvija u sivoj zoni. Prema sistemu eTurista, Zlatibor ima oko 17.000 registrovanih kreveta, dok analize potrošnje vode i sezonskih opterećenja pokazuju da se ostvaruje i do tri miliona noćenja godišnje. U poslednjih godinu dana broj registrovanih kapaciteta povećan je za oko 20%, a prihod od boravišne takse iznosi oko 108 miliona dinara godišnje. Turistička organizacija sprovodi promotivne akcije i nagradne igre kako bi motivisala goste da biraju legalan smeštaj, uključujući dodelu automobila i vikend nagrade za boravak u registrovanim objektima.

Živanović je dodatno pojasnio da nelegalni smeštaj direktno opterećuje infrastrukturu destinacije, koja radi 365 dana u godini, posebno u sezoni kada u mestu od 4.500 stanovnika dnevno boravi i do 50.000 turista. Turisti očekuju čistu i uređenu destinaciju, a nelegalni smeštaj umanjuje sredstva koja bi se koristila za promociju, uređenje prostora, održavanje lokaliteta, koncerte, dečje predstave i druge besplatne sadržaje. On je istakao da boravak u neregistrovanom smeštaju smanjuje prava turista u slučaju neprijatnosti ili oštećenja i da je kontrola i edukacija od ključnog značaja za održiv razvoj Zlatibora.

Zaključak panela bio je da borba protiv sive zone u turizmu zahteva istovremeno jačanje inspekcijskog nadzora, izmene zakonske regulative, veću odgovornost digitalnih platformi, ali i kontinuiranu edukaciju građana i turista. Svi učesnici saglasili su se da je suzbijanje nelegalnog poslovanja preduslov za zdrav, održiv i konkurentan razvoj turizma.

YUTA Info